УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

четвртак, 28. април 2016.

Брестови из Лукићске Лакомице...

Ове брестове сам запазио током маја месеца 2013. године, у атару села Мишљеновца, Доњи Звижд (општина Кучево - источна Србија), и снимио их са одушевљењем. Објаснићу укратко и зашто.

Расту на старом имању Лукића, на граници два села Мишљеновца и Љешнице, у којој узгред буди речено има један стари брест, стар више векова )крај сеоске Љешничке реке, која се  улива у Пек иодмах испод бетонског моста преко Пека на путу Београд - Пожаревац - Кучево. То јест  стотинак метара изнад старог имања Лукића...

Додајте натпис
Ево како изгледа баш изблиза стабло једног од три најнапреднија бреста! Тај део Пек плави и натапа плодним наносом земље скоро сваког пролећа...
 
Ево тог предела у којем расту и напредују, заклоњени врбаком са источне стране,  густом врбовим и тополовом шумом, скоро прашумом, јер су последњи власници помрли, а наследници раде изван Србије већ деценијама...

Последњих брестова у том потесу - Лакомица, Преко Пека било је до средине сердамдесетих. Брест на нашем салашу  у Лакомици посечен је сердамдесетих година. Био је на самој  обали Пека, покрај крушке илињаче, старе, која је деловала крај тог горостасног стабла иако висока као патуљак.
Други брест је био крај Лукићске ваде на почетку Просјанског пута, сам се осушио. То је био сеоски Запис. Мишљеновац је и у самом селу, тј. испред старе општине, имао  Запис један од најстаријих брестова у атару, који се такође осушио средином седамдесетих, али то суво дрво нико није дирао, до пре неколико година, када је асвалтиран општински плац. Тад је то суво стабло оборено.
Нико  није тачно знао у селу због чега су се сушили и нестајали брестови. Народ је веровао  да је индустријализација свему томе узрок, као и неким другим невољама. Брестови су се свуда сушили, па и поред Пека, поготово они млађи. Ове које сам снимио са нескривеним одушевљењем током пролећа 2013,  нико не дира, ни холандска куга, дај Боже да дочекају старост  метузалема од пет стотина година и више.
Б рестови на  бреговима уз Пек су се такође сушили , исто тако и шљиве рабке цветале су на бреговима, али нису заметале плод. И онда су власници вадили те шиваре после двадерет година чекања....
Надајмо се да ће временом порасти још оваквих стабала бреста, чије су висина и крошње уливали људима дубљу веру у  постојање и свеповезаност свега, живота и смрти, пропасти и обнове....

Српски брест ... Запис (звоно за узбуну!)

Српски брест уништава опака холандска болест! /  Јелена Матијевић | 28. април 2016. 17:06 |У Србији готово нестало дрво драгоцено за пољопривреду, економију и пејзажну архитектуру. Гљивично обољење потпуно је осушило стабло по стабло

СРБИЈА је остала без свог, домаћег пољског бреста! Ако неко широм наше земље покуша да пронађе ово импресивно дрво, високо и до 40 метара, правог стабла и богате, пуне крошње, тешко да ће у томе успети, чак и у шумама. Једно од малобројних преживелих стабала може се још видети у парку Шумарског факултета у Београду. А нестанком аутохтоног пољског бреста српско шумарство је лишено његових драгоцених економских вредности и вредности оплемењивања земљишта. 
Узрок нестанка овог моћног дрвета, како кажу стручњаци, није прекомерна сеча, него такозвана холандска болест. Готово цео век, потпомогнута поткорњаком, ова гљивична болест потпуно је сушила стабло по стабло нашег, аутохтоног пољског бреста. Покушано је лечење фунгицидима, али безуспешно, а хибридизацију, као други могући начин спасавања овог дрвета - код нас нико није радио. Зато је, 1980. године, констатовано сушење свих брестова, нарочито у низијама.
- Има неколико теорија о наглом ширењу холандске болести после Првог светског рата, али је непобитно да је ова зараза, од тада, угрозила и готово уништила многобројне, врло осетљиве европске и америчке врсте бреста - прича др Михаило Грбић, професор Шумарског факултета у Београду. - Гљивица која изазива ову болест узрокује потпуно сушење стабала, а зараза се шири уз помоћ брестових поткорњака. На западу Југославије, холандска болест забележена је одмах после Великог рата, где се од 1927. до 1947. године посушило више од 5.000.000 стабала, односно више од 2.000.000 кубних метара дрвне масе. Почетком четрдесетих година минулог века, болест је "стигла" и у Србију. Тада су у сремским шумама према Београду регистрована значајна сушења великих стабала с пречником већим и од 80 центиметара. Истовремено, домаћи пољски брест почео је масовно да се суши и у Банату.
ЗАПИС ДРВОС ОБЗИРОМ на то да пољски брест израсте и до 40 метара, да је врло је разгранат и може да живи и по 500 година, у Србији је често био запис дрво - подсећа наш саговорник. - О култном односу према њему, сведоче и имена насеља. На подручју централне Србије по бресту име носе чак 84 места - Брестовик, Бресник, Брестовац, Бресница, Брестић, Брестово, Брестовача, Бресје, Брестар, Бресничић, Брестовачка и Бресничка река...
Да би се наш пољски брест спасао, према речима нашег саговорника, некада се покушавало индивидуално "лечење" убризгавањем фунгицида, али ни то није помогло, јер су гљивице врло брзо постајале отпорне на њих. Једини лек, како каже професор, могла би да буде хибридизација, али њу код нас нико није покушао да спроведе!
- Нестанком аутохтоног пољског бреста, наше шумарство је лишено његових драгоцених економских и мелиоративних вредности, а пејзажна архитектура ускраћена је за употребу пољских брестова у оплемењивању урбаних средина и ванградских предела - наглашава професор. - Реч је о једној од најцењенијих врста дрвећа не само због изгледа и богате крошње, него и зато што има квалитето, вредно, еластично, лако обрадиво дрво отпорно на труљење, па се употребљава за израду намештаја, фурнира, паркета, кундака, дрвних цеви, чамаца, прагова... Добра је заштита од ерозије, ветра и снега. У Војводини су некад постојали читави појасеви пољског бреста који су штитили домаћинства и оранице од разних временских непогода. Штавише, његов плод и лист су чак и јестиви.
Али уместо да се покуша спасавање нашег пољског бреста хибридизацијом, како каже наш саговорник, у Србију је увезен сибирски брест који није адекватна замена.
- Једина нада за спас нашег пољског бреста је да се, ако се игде у Србији открију отпорне, здраве јединке, оне размноже резницама - објашњава професор Грбић. - То би обезбедило и наслеђивање отпорности на потомство, као и пренос свих особина нашег пољског бреста. Друга могућност је да се за хибридизацију искористи присуство сибирског бреста и његова релативна отпорност на холандску болест. Тако би се добио хибрид који има пожељан облик и добре особине пољског, а отпорност сибирског бреста.


МЛАДАРИ БРЗО СТРАДАЈУ
НИЈЕДНА врста дрвета у Србији није тако угрожена као наш пољски брест - наглашава професор Михаило Грбић. - Младо дрво, старо до десетак година, још понегде може да се нађе, али чим порасте пет-шест метара врх почне да му се суши, а то је први знак да је оболело од холандске болести. Од тог тренутка до увенућа дрвета једва да прође око годину дана. То најбоље потврђује колико је холандска болест инвазивна.
Српски брест уништава опака холандска болест!

недеља, 03. април 2016.

„Klinasto pismo o kosmičkim brodovima”!

    Atomski rat u drevnoj Indiji – Zbunjujuća i zagonetna istorija



    Klinasto pismo o kosmickim brodovima. Čudesno oružje iz praistorije i neverovatni opis užasnog rata.
    Da li su tačna svedočanstva izneta u epu ‘Mahabharata’?
    Zanimljivi fragmenti „Biblije”, ,,Kurana”, ,,Popol Vuha”. „Kabale”, „Gilgameša” i drugih svetih knjiga i epova, godinama već zbunjuju naučni svet i istraživače drevne prošlosti. Kada se ovome pridruže i zbunjujuća arheološka otkrića, slika dobija još nerazumnije boje i dimenzije.
    Da li je naša planeta bila domaćin gostiju iz Svemira?
    – Pretpostavka da su Zemlju posetila nepoznata razumna bića nije ni nezamisliva, niti odstupa od priznatih načela prirode kaže Ernst fon Kuon. – Potpuno je zamislivo da su razumna bića na nekim drugim planetama mnogo razvijenija nego ljudi na našoj Zemlji, da su davno pre nas počela leteti Svemirom i u praistoriji se spustila na Zemlju. Svako ko ima malo mašte može to zamisliti.
    Ako je verovati kineskim izvorima, 1938. godine arheolog Ci Pu Tei došao je do zanimljivog otkrića. Te godine je kineski arheolog u pećinama Bajran-Kara-Ula, na Tibetu, pronašao niz grobova u kojima su se nalazili neobično mali skeleti (poput onih otkrivenih u Tenesiju i Kentakiju!) velikih lobanja. Zidovi pećina bili su ukrašeni astronomskim i svemirskim slikarijama: crtežima zvezda, planeta sunčevog sistema, ljudi u „skafanderima”!
    Zagonetna poruka
    Međutim, po svoj prilici, sve to ne bi izazvalo interesovanje nauke, jer su slična nalazišta otkrivana i u drugim delovima sveta, da nije, navodno, bilo pronađeno i 716 ploča okruglog oblika, debljine dva centimetra, koje su bile ispisane nepoznatim klinastim pismom!
    vimana_by_gustvoc-d37h8vc
    Profesor Tsum Um Nui, sa Akademije za praistoriju u Pekingu, dakle, uvaženo i priznato ime nauke, dešifrovao je tek 1962. godine neke od zapisa sa neobičnih ploča. Rezultate svoje upornosti Tsum Um Nui je objavio godinu dana kasnije pod  naslovom: „Klinasto pismo o kosmičkim brodovima”!
    Prema prevodu kineskog profesora, specijaliste za praistoriju, na pločama je, između ostalog, pisalo:
    ,,…Sleteli smo sa neba našim letelicama. Naši muškarci, žene i deca, skrivali su se deset dana u pećinama. Kad su meštani, konačno, shvatili naše znakove, razumeli su da imamo miroljubive namere…”
    Svakako, delo Tsum Um Nuia, izazvalo je istinsku senzaciju u naučnim krugovima, ali su nakon dva kritička osvrta u nemačkom “Das wegetarische Uniwersum” i sovjetskom ‘Sputnjaku’ , kineski arheolozi prestali da govore o pločama i svemirskoj katastrofi od pre više od 12000 godina!
    Zbog čega? Da li samo zbog kritike nemačkih i sovjetskih naučnika? Ili je posredi neki drugi, važniji razlog? !
    Inače, strpljive ekipe areheologa. koje već decenijama istražuju po azijskom kontinentu, do danas su otkrili veliki broj nalazišta, koja su još uvek obavijena neprozirnim velom misterije.
    Eskimi u Kini!
    U džungli, pored reke Ganga, istraživači su 1921. godine otkrili ruševine fantastičnog grada Mohendžo Dara.

    Популарни постови